«Молот, разрушающий иллюзии». Шри Шанкарачарья. «Моха-мудгара-стотрам». Яркий анализ материального существования | “The Hammer for Delusion.” Sri Shankar Acharya. Moha-mudgara-stotram. Vivid analysis of material existence


Russian

Молот, разрушающий иллюзии

http://gaudiyadarshan.ru/features/arkhiv/razrushenie-illyuziy.html

Яркий анализ Шри Шанкарачарьи материального существования.

Шрила Бхакти Ракшак Шридхар Дев-Госвами Махарадж и Шрила Бхакти Сундар Говинда Дев-Госвами Махарадж цитировали и комментировали эти стихи.

 

Шри Шанкарачарья

Моха-мудга̄ра-стотрам
Разрушение иллюзий


भजगोविन्दं भजगोविन्दं
गोविन्दं भज मूढमते
संप्राप्ते सन्निहिते काले
नहि नहि रक्षति डुकृञ्करणे

бхаджа говиндам̇ бхаджа говиндам̇
говиндам̇ бхаджа мӯд̣ха-мате
сам̇пра̄пте саннихите ка̄ле
на хи на хи ракш̣ати д̣укр̣н̃-каран̣е [1]

Служи Говинде, служи Говинде, служи Говинде, о глупец! Когда придет время твоей смерти, тебя не спасут правила грамматики.

 

मूढ जहीहि धनागमतृष्णां
कुरु सद्बुद्धिं मनसि वितृष्णाम्
यल्लभसे निजकर्मोपात्तं
वित्तं तेन विनोदय चित्तम्

мӯд̣ха джахӣхи дхана̄гама-тр̣ш̣н̣а̄м̇
куру сад-буддхим̇ манаси витр̣ш̣н̣а̄м
йал лабхасе ниджа-кармопа̄ттам̇
виттам̇ тена винодайа читтам [2]

О глупец! Откажись от стремления к накоплению богатства, будь добродетелен и свободен от желаний в своем уме. Смирись с тем, что все богатство, которое приходит к тебе в жизни, есть результат твоей прошлой деятельности, кармы.

 

नारीस्तनभरनाभीदेशं
दृष्ट्वा मागामोहावेशम्
एतन्मांसवसादिविकारं
मनसि विचिन्तय वारं वारम्

на̄рӣ-стана-бхара-на̄бхӣ-деш́ам̇
др̣ш̣т̣ва̄ ма̄ га̄ моха̄веш́ам
этан ма̄м̇са-васа̄ди-вика̄рам̇
манаси вичинтайа ва̄рам̇ ва̄рам [3]

Увидев грудь и талию красивой женщины, не погружайся в иллюзию. Это всего лишь преобразования мяса, жира и тому подобного. Осознавай это в своем уме снова и снова.

 

नलिनीदलगतजलमतितरलं
तद्वज्जीवितमतिशयचपलम्
विद्धि व्याध्यभिमानग्रस्तं
लोकं शोकहतञ्च समस्तम्

налинӣ-дала-гата-джалам ати-таралам̇
тадвадж джӣвитам атиш́айа-чапалам
виддхи вйа̄дхй-абхима̄на-грастам̇
локам̇ ш́ока-хатан̃ ча самастам [4]

Жизнь в материальном мире не вечна, она подобна капле воды на листке лотоса. Знай, что в мире господствуют болезни, гордость и горе.

 

यावद्वित्तोपार्जनसक्तस्
तावन्निजपरिवारो रक्तः
पश्चाज्जीवति जर्जरदेहे
वार्तां कोऽपि पृच्छति गेहे

йа̄вад виттопа̄рджана-сактас
та̄ван ниджа-парива̄ро рактах̣
паш́ча̄дж джӣвати джарджара-дехе
ва̄рта̄м̇ ко ’пи на пр̣ччхати гехе [5]

Когда ты можешь заработать богатство, тогда твои товарищи присоединяются к тебе. Но когда твое тело станет слабым от старости, никто не спросит о твоем благополучии, даже твои родные.

 

यावत्पवनो निवसति देहे
तावत्पृच्छति कुशलं गेहे
गतवति वायौ देहापाये
भार्या बिभ्यति तस्मिन्काये

йа̄ват павано нивасати дехе
та̄ват пр̣ччхати куш́алам̇ гехе
гатавати ва̄йау деха̄па̄йе
бха̄рйа̄ бибхйати тасмин ка̄йе [6]

Пока ты дышишь, твои компаньоны интересуются твоим благополучием. Но когда твоя душа покинет тело, даже твоя жена будет страшиться его.

 

बालस्तावत्क्रीडासक्तः
तरुणस्तावत्तरुणीसक्तः
वृद्धस्तावच्चिन्तासक्तः
परे ब्रह्मणि कोऽपि सक्तः

ба̄лас та̄ват крӣд̣а̄-сактах̣
тарун̣ас та̄ват тарун̣ӣ-сактах̣
вр̣ддхас та̄вач чинта̄-сактах̣
паре брахман̣и ко ’пи на сактах̣ [7]

Дитя увлечено играми, юноша — прекрасной девушкой, старик тоже поглощен какими-то заботами, но никто не интересуется тем, как достичь Абсолюта.

 

का ते कान्ता कस्ते पुत्रः
संसारोऽयमतीव विचित्रः
कस्य त्वं कः कुत आयातः
तत्त्वञ्चिन्तय तदिह भ्रातः

ка̄ те ка̄нта̄ кас те путрах̣
сам̇са̄ро ’йам атӣва вичитрах̣
касйа твам̇ ках̣ кута а̄йа̄тах̣
таттван̃ чинтайа тад иха бхра̄тах̣ [8]

Кто твоя жена? Кто твой сын? Непостижимы пути мира сего... Чей ты? Кто ты? Откуда ты пришел? Подумай об этом, брат мой.

 

सत्सङ्गत्वे निस्सङ्गत्वं
निस्सङ्गत्वे निर्मोहत्वम्
निर्मोहत्वे निश्चलतत्त्वं
निश्चलतत्त्वे जीवन्मुक्तिः

сат-сан̇гатве ниссан̇гатвам̇
ниссан̇гатве нирмохатвам
нирмохатве ниш́чала-таттвам̇
ниш́чала-таттве джӣван-муктих̣ [9]

Общение с добродетельными людьми дарует отречение. Отречение дарует свободу от иллюзий. Свобода от иллюзий приносит состояние покоя, а за ним приходит освобождение.

 

वयसि गते कः कामविकारः
शुष्के नीरे कः कासारः
क्षीणे वित्ते कः परिवारः
ज्ञाते तत्त्वे कः संसारः १०

вайаси гате ках̣ ка̄ма-вика̄рах̣
ш́уш̣ке нӣре ках̣ ка̄са̄рах̣
кш̣ӣн̣е витте ках̣ парива̄рах̣
джн̃а̄те таттве ках̣ сам̇са̄рах̣ [10]

Когда проходит молодость, разве вожделение может доставить радость? Когда вода испаряется, что остается от озера? Когда ты потерял богатство, что станет с твоей семьей? Когда ты познал истину, разве тебя может привлекать материальный мир?

 

मा कुरु धनजनयौवनगर्वं
हरति निमेषात्कालः सर्वम्
मायामयमिदमखिलं हित्वा
ब्रह्मपदं त्वं प्रविश विदित्वा ११

ма̄ куру дхана-джана-йаувана-гарвам̇
харати нимеш̣а̄т ка̄лах̣ сарвам
ма̄йа̄майам идам акхилам̇ хитва̄
брахма-падам̇ твам̇ правиш́а видитва̄ [11]

Не гордись богатством, друзьями и юностью — время отнимет их у тебя. Все это иллюзия! Оставь все это, познай природу Абсолюта и войди в обитель Всевышнего.

 

दिनयामिन्यौ सायं प्रातः
शिशिरवसन्तौ पुनरायातः
कालः क्रीडति गच्छत्यायुः
तदपि मुञ्चत्याशावायुः १२

дина-йа̄минйау са̄йам̇ пра̄тах̣
ш́иш́ира-васантау пунар а̄йа̄тах̣
ка̄лах̣ крӣд̣ати гаччхатй а̄йух̣
тад апи на мун̃чатй а̄ш́а̄-ва̄йух̣ [12]

День и ночь, сумерки и рассвет, зима и весна приходят и уходят. Время ведет свою игру, жизнь проходит, а человек все гоним ветром желаний.

 

Примечание

Эти двенадцать четверостиший «Моха-мудгара-стотрам» известны как «Двадаша-манджарика-стотрам» и являются первыми двенадцатью стихами сочинения, известного как «Бхаджа Говиндам».

 


English

The Hammer for Delusion

http://www.gaudiyadarshan.com/posts/the-hammer-for-delusion/

Śrī Śaṅkar Āchārya’s vivid analysis of material existence.

Verses from this composition are cited and discussed by Śrīla Bhakti Rakṣak Śrīdhar Dev-Goswāmī Mahārāj and Śrīla Bhakti Sundar Govinda Dev-Goswāmī Mahārāj.

 

Moha-mudgāra-stotram
The Hammer for Delusion

by Śrī Śaṅkar Āchārya


भजगोविन्दं भजगोविन्दं
गोविन्दं भज मूढमते
संप्राप्ते सन्निहिते काले
नहि नहि रक्षति डुकृञ्करणे

bhaja govindaṁ bhaja govindaṁ
govindaṁ bhaja mūḍha-mate
saṁprāpte sannihite kāle
na hi na hi rakṣati ḍukṛñ-karaṇe [1]

Serve Govinda, serve Govinda,
serve Govinda, O fool!
When the time of death arrives,
rules of grammar do not save you.

 

मूढ जहीहि धनागमतृष्णां
कुरु सद्बुद्धिं मनसि वितृष्णाम्
यल्लभसे निजकर्मोपात्तं
वित्तं तेन विनोदय चित्तम्

mūḍha jahīhi dhanāgama-tṛṣṇāṁ
kuru sad-buddhiṁ manasi vitṛṣṇām
yal labhase nija-karmopāttaṁ
vittaṁ tena vinodaya chittam [2]

O fool! Give up the desire to amass wealth.
Be virtuous and free from desire within your mind.
Whatever wealth you receive, acquired through your karma,
satisfy your mind with that.

 

नारीस्तनभरनाभीदेशं
दृष्ट्वा मागामोहावेशम्
एतन्मांसवसादिविकारं
मनसि विचिन्तय वारं वारम्

nārī-stana-bhara-nābhī-deśaṁ
dṛṣṭvā mā gā mohāveśam
etan māṁsa-vasādi-vikāraṁ
manasi vichintaya vāraṁ vāram [3]

Seeing a women’s bosom and waist,
do not sink into delusion.
These are transformations of flesh, fat, and the like.
Within your mind, deliberate on this again and again.

 

नलिनीदलगतजलमतितरलं
तद्वज्जीवितमतिशयचपलम्
विद्धि व्याध्यभिमानग्रस्तं
लोकं शोकहतञ्च समस्तम्

nalinī-dala-gata-jalam ati-taralaṁ
tadvaj jīvitam atiśaya-chapalam
viddhi vyādhy-abhimāna-grastaṁ
lokaṁ śoka-hatañ cha samastam [4]

Water on the leaf of a lotus is extremely unstable.
Similarly, life is extremely uncertain.
Know that the whole world is stricken
with disease, pride, and grief.

 

यावद्वित्तोपार्जनसक्तस्
तावन्निजपरिवारो रक्तः
पश्चाज्जीवति जर्जरदेहे
वार्तां कोऽपि पृच्छति गेहे

yāvad vittopārjana-saktas
tāvan nija-parivāro raktaḥ
paśchāj jīvati jarjara-dehe
vārtā ko pi na pṛchchhati gehe [5]

When you are able to earn wealth,
then your companions are attached to you.
Later, when you live on in a decrepit body,
no one asks about your well being, even at home.

 

यावत्पवनो निवसति देहे
तावत्पृच्छति कुशलं गेहे
गतवति वायौ देहापाये
भार्या बिभ्यति तस्मिन्काये

yāvat pavano nivasati dehe
tāvat pṛchchhati kuśalaṁ gehe
gatavati vāyau dehāpāye
bhāryā bibhyati tasmin kāye [6]

When breath remains in your body,
then your companions ask about your welfare.
But when the breath withdrawals and your body decays,
then even your wife fears your body.

 

बालस्तावत्क्रीडासक्तः
तरुणस्तावत्तरुणीसक्तः
वृद्धस्तावच्चिन्तासक्तः
परे ब्रह्मणि कोऽपि सक्तः

bālas tāvat krīā-saktaḥ
taruṇas tāvat taruṇī-saktaḥ
vṛddhas tāvach chintā-saktaḥ
pare brahmaṇi ko pi na saktaḥ [7]

As a child, one is absorbed in play.
As a youth, one is absorbed in young women.
As an elder, one is absorbed in worry.
No one is absorbed in the Absolute.

 

का ते कान्ता कस्ते पुत्रः
संसारोऽयमतीव विचित्रः
कस्य त्वं कः कुत आयातः
तत्त्वञ्चिन्तय तदिह भ्रातः

kā te kāntā kas te putraḥ
saṁsāro yam atīva vichitraḥ
kasya tvaṁ kaḥ kuta āyātaḥ
tattvañ chintaya tad iha bhrātaḥ [8]

Who is your wife? Who is your son?
This world is extremely perplexing.
Whose are you? Who are you? Where do you come from?
Contemplate these truths now brother.

 

सत्सङ्गत्वे निस्सङ्गत्वं
निस्सङ्गत्वे निर्मोहत्वम्
निर्मोहत्वे निश्चलतत्त्वं
निश्चलतत्त्वे जीवन्मुक्तिः

sat-saṅgatve nissaṅgatvaṁ
nissaṅgatve nirmohatvam
nirmohatve niśchala-tattvaṁ
niśchala-tattve jīvan-muktiḥ [9]

From the association of the virtuous comes detachment.
From detachment comes freedom from delusion.
From freedom from delusion comes immovability.
And from immovability comes liberation in life.

 

वयसि गते कः कामविकारः
शुष्के नीरे कः कासारः
क्षीणे वित्ते कः परिवारः
ज्ञाते तत्त्वे कः संसारः १०

vayasi gate kaḥ kāma-vikāraḥ
ś
uṣke nīre kaḥ kāsāraḥ
kṣīṇe vitte kaḥ parivāraḥ
jñāte tattve kaḥ saṁsāraḥ [10]

When youth has gone, what is the excitement of lust?
When the water has run dry, what is a lake?
When wealth is gone, what is a family?
When the truth is known, what is the world?

 

मा कुरु धनजनयौवनगर्वं
हरति निमेषात्कालः सर्वम्
मायामयमिदमखिलं हित्वा
ब्रह्मपदं त्वं प्रविश विदित्वा ११

mā kuru dhana-jana-yauvana-garvaṁ
harati nimeṣāt kālaḥ sarvam
māyāmayam idam akhilaṁ hitvā
brahma-padaṁ tvaṁ praviśa viditvā [11]

Do not take pride in wealth, companions, or youth.
In a moment, time takes them all away.
They are all illusory. Leave them,
understand the nature of the Absolute, and enter it.


दिनयामिन्यौ सायं प्रातः
शिशिरवसन्तौ पुनरायातः 
कालः क्रीडति गच्छत्यायुः
तदपि  मुञ्चत्याशावायुः  १२    

dina-yāminyau sāyaṁ prātaḥ
śiśira-vasantau punar āyātaḥ
kālaḥ krīḍati gachchhaty āyuḥ
tad api na muñchaty āśā-vāyuḥ [12]

Day and night, dusk and dawn,
winter and spring revolve.
Time plays on, and life passes away,
but the wind of desire never lets go.

 

Note

Presented here are the twelve verses of the Moha-mudgāra-stotram known as the Dvādaśa-mañjarikā-stotram, or the first twelve verses of a composition popularly known as Bhaja Govindam.

 


Sanskrit


भजगोविन्दं भजगोविन्दं
गोविन्दं भज मूढमते 
संप्राप्ते सन्निहिते काले
नहि नहि रक्षति डुकृञ्करणे   


मूढ जहीहि धनागमतृष्णां
कुरु सद्बुद्धिं मनसि वितृष्णाम् 
यल्लभसे निजकर्मोपात्तं
वित्तं तेन विनोदय चित्तम्   


नारीस्तनभरनाभीदेशं
दृष्ट्वा मागामोहावेशम् 
एतन्मांसवसादिविकारं
मनसि विचिन्तय वारं वारम्   


नलिनीदलगतजलमतितरलं
तद्वज्जीवितमतिशयचपलम् 
विद्धि व्याध्यभिमानग्रस्तं
लोकं शोकहतञ्च समस्तम्   


यावद्वित्तोपार्जनसक्तस्
तावन्निजपरिवारो रक्तः 
पश्चाज्जीवति जर्जरदेहे
वार्तां कोऽपि  पृच्छति गेहे   


यावत्पवनो निवसति देहे
तावत्पृच्छति कुशलं गेहे 
गतवति वायौ देहापाये
भार्या बिभ्यति तस्मिन्काये   


बालस्तावत्क्रीडासक्तः
तरुणस्तावत्तरुणीसक्तः 
वृद्धस्तावच्चिन्तासक्तः
परे ब्रह्मणि कोऽपि  सक्तः   


का ते कान्ता कस्ते पुत्रः
संसारोऽयमतीव विचित्रः 
कस्य त्वं कः कुत आयातः
तत्त्वञ्चिन्तय तदिह भ्रातः   


सत्सङ्गत्वे निस्सङ्गत्वं
निस्सङ्गत्वे निर्मोहत्वम् 
निर्मोहत्वे निश्चलतत्त्वं
निश्चलतत्त्वे जीवन्मुक्तिः   


वयसि गते कः कामविकारः
शुष्के नीरे कः कासारः 
क्षीणे वित्ते कः परिवारः
ज्ञाते तत्त्वे कः संसारः  १० 


मा कुरु धनजनयौवनगर्वं
हरति निमेषात्कालः सर्वम् 
मायामयमिदमखिलं हित्वा
ब्रह्मपदं त्वं प्रविश विदित्वा  ११ 


दिनयामिन्यौ सायं प्रातः
शिशिरवसन्तौ पुनरायातः 
कालः क्रीडति गच्छत्यायुः
तदपि  मुञ्चत्याशावायुः  १२ 




←  «Шанкарачарья и его молот, разрушающий иллюзию». Шрила Б. С. Госвами Махарадж. 1 мая 2017 года. Гупта Говардхан | “Shankaracharya And His Illusion-destroying Hammer.” Srila B. S. Goswami Maharaj. May 1, 2017. Gupta Govardhan ·• Архив новостей •· “Causeless and Irresistible.” Srila B. P. Janardan Maharaj. May 8, 2011. Soquel, California, USA  →
Russian

Молот, разрушающий иллюзии

http://gaudiyadarshan.ru/features/arkhiv/razrushenie-illyuziy.html

Яркий анализ Шри Шанкарачарьи материального существования.

Шрила Бхакти Ракшак Шридхар Дев-Госвами Махарадж и Шрила Бхакти Сундар Говинда Дев-Госвами Махарадж цитировали и комментировали эти стихи.

 

Шри Шанкарачарья

Моха-мудга̄ра-стотрам
Разрушение иллюзий


भजगोविन्दं भजगोविन्दं
गोविन्दं भज मूढमते
संप्राप्ते सन्निहिते काले
नहि नहि रक्षति डुकृञ्करणे

бхаджа говиндам̇ бхаджа говиндам̇
говиндам̇ бхаджа мӯд̣ха-мате
сам̇пра̄пте саннихите ка̄ле
на хи на хи ракш̣ати д̣укр̣н̃-каран̣е [1]

Служи Говинде, служи Говинде, служи Говинде, о глупец! Когда придет время твоей смерти, тебя не спасут правила грамматики.

 

मूढ जहीहि धनागमतृष्णां
कुरु सद्बुद्धिं मनसि वितृष्णाम्
यल्लभसे निजकर्मोपात्तं
वित्तं तेन विनोदय चित्तम्

мӯд̣ха джахӣхи дхана̄гама-тр̣ш̣н̣а̄м̇
куру сад-буддхим̇ манаси витр̣ш̣н̣а̄м
йал лабхасе ниджа-кармопа̄ттам̇
виттам̇ тена винодайа читтам [2]

О глупец! Откажись от стремления к накоплению богатства, будь добродетелен и свободен от желаний в своем уме. Смирись с тем, что все богатство, которое приходит к тебе в жизни, есть результат твоей прошлой деятельности, кармы.

 

नारीस्तनभरनाभीदेशं
दृष्ट्वा मागामोहावेशम्
एतन्मांसवसादिविकारं
मनसि विचिन्तय वारं वारम्

на̄рӣ-стана-бхара-на̄бхӣ-деш́ам̇
др̣ш̣т̣ва̄ ма̄ га̄ моха̄веш́ам
этан ма̄м̇са-васа̄ди-вика̄рам̇
манаси вичинтайа ва̄рам̇ ва̄рам [3]

Увидев грудь и талию красивой женщины, не погружайся в иллюзию. Это всего лишь преобразования мяса, жира и тому подобного. Осознавай это в своем уме снова и снова.

 

नलिनीदलगतजलमतितरलं
तद्वज्जीवितमतिशयचपलम्
विद्धि व्याध्यभिमानग्रस्तं
लोकं शोकहतञ्च समस्तम्

налинӣ-дала-гата-джалам ати-таралам̇
тадвадж джӣвитам атиш́айа-чапалам
виддхи вйа̄дхй-абхима̄на-грастам̇
локам̇ ш́ока-хатан̃ ча самастам [4]

Жизнь в материальном мире не вечна, она подобна капле воды на листке лотоса. Знай, что в мире господствуют болезни, гордость и горе.

 

यावद्वित्तोपार्जनसक्तस्
तावन्निजपरिवारो रक्तः
पश्चाज्जीवति जर्जरदेहे
वार्तां कोऽपि पृच्छति गेहे

йа̄вад виттопа̄рджана-сактас
та̄ван ниджа-парива̄ро рактах̣
паш́ча̄дж джӣвати джарджара-дехе
ва̄рта̄м̇ ко ’пи на пр̣ччхати гехе [5]

Когда ты можешь заработать богатство, тогда твои товарищи присоединяются к тебе. Но когда твое тело станет слабым от старости, никто не спросит о твоем благополучии, даже твои родные.

 

यावत्पवनो निवसति देहे
तावत्पृच्छति कुशलं गेहे
गतवति वायौ देहापाये
भार्या बिभ्यति तस्मिन्काये

йа̄ват павано нивасати дехе
та̄ват пр̣ччхати куш́алам̇ гехе
гатавати ва̄йау деха̄па̄йе
бха̄рйа̄ бибхйати тасмин ка̄йе [6]

Пока ты дышишь, твои компаньоны интересуются твоим благополучием. Но когда твоя душа покинет тело, даже твоя жена будет страшиться его.

 

बालस्तावत्क्रीडासक्तः
तरुणस्तावत्तरुणीसक्तः
वृद्धस्तावच्चिन्तासक्तः
परे ब्रह्मणि कोऽपि सक्तः

ба̄лас та̄ват крӣд̣а̄-сактах̣
тарун̣ас та̄ват тарун̣ӣ-сактах̣
вр̣ддхас та̄вач чинта̄-сактах̣
паре брахман̣и ко ’пи на сактах̣ [7]

Дитя увлечено играми, юноша — прекрасной девушкой, старик тоже поглощен какими-то заботами, но никто не интересуется тем, как достичь Абсолюта.

 

का ते कान्ता कस्ते पुत्रः
संसारोऽयमतीव विचित्रः
कस्य त्वं कः कुत आयातः
तत्त्वञ्चिन्तय तदिह भ्रातः

ка̄ те ка̄нта̄ кас те путрах̣
сам̇са̄ро ’йам атӣва вичитрах̣
касйа твам̇ ках̣ кута а̄йа̄тах̣
таттван̃ чинтайа тад иха бхра̄тах̣ [8]

Кто твоя жена? Кто твой сын? Непостижимы пути мира сего... Чей ты? Кто ты? Откуда ты пришел? Подумай об этом, брат мой.

 

सत्सङ्गत्वे निस्सङ्गत्वं
निस्सङ्गत्वे निर्मोहत्वम्
निर्मोहत्वे निश्चलतत्त्वं
निश्चलतत्त्वे जीवन्मुक्तिः

сат-сан̇гатве ниссан̇гатвам̇
ниссан̇гатве нирмохатвам
нирмохатве ниш́чала-таттвам̇
ниш́чала-таттве джӣван-муктих̣ [9]

Общение с добродетельными людьми дарует отречение. Отречение дарует свободу от иллюзий. Свобода от иллюзий приносит состояние покоя, а за ним приходит освобождение.

 

वयसि गते कः कामविकारः
शुष्के नीरे कः कासारः
क्षीणे वित्ते कः परिवारः
ज्ञाते तत्त्वे कः संसारः १०

вайаси гате ках̣ ка̄ма-вика̄рах̣
ш́уш̣ке нӣре ках̣ ка̄са̄рах̣
кш̣ӣн̣е витте ках̣ парива̄рах̣
джн̃а̄те таттве ках̣ сам̇са̄рах̣ [10]

Когда проходит молодость, разве вожделение может доставить радость? Когда вода испаряется, что остается от озера? Когда ты потерял богатство, что станет с твоей семьей? Когда ты познал истину, разве тебя может привлекать материальный мир?

 

मा कुरु धनजनयौवनगर्वं
हरति निमेषात्कालः सर्वम्
मायामयमिदमखिलं हित्वा
ब्रह्मपदं त्वं प्रविश विदित्वा ११

ма̄ куру дхана-джана-йаувана-гарвам̇
харати нимеш̣а̄т ка̄лах̣ сарвам
ма̄йа̄майам идам акхилам̇ хитва̄
брахма-падам̇ твам̇ правиш́а видитва̄ [11]

Не гордись богатством, друзьями и юностью — время отнимет их у тебя. Все это иллюзия! Оставь все это, познай природу Абсолюта и войди в обитель Всевышнего.

 

दिनयामिन्यौ सायं प्रातः
शिशिरवसन्तौ पुनरायातः
कालः क्रीडति गच्छत्यायुः
तदपि मुञ्चत्याशावायुः १२

дина-йа̄минйау са̄йам̇ пра̄тах̣
ш́иш́ира-васантау пунар а̄йа̄тах̣
ка̄лах̣ крӣд̣ати гаччхатй а̄йух̣
тад апи на мун̃чатй а̄ш́а̄-ва̄йух̣ [12]

День и ночь, сумерки и рассвет, зима и весна приходят и уходят. Время ведет свою игру, жизнь проходит, а человек все гоним ветром желаний.

 

Примечание

Эти двенадцать четверостиший «Моха-мудгара-стотрам» известны как «Двадаша-манджарика-стотрам» и являются первыми двенадцатью стихами сочинения, известного как «Бхаджа Говиндам».

 


English

The Hammer for Delusion

http://www.gaudiyadarshan.com/posts/the-hammer-for-delusion/

Śrī Śaṅkar Āchārya’s vivid analysis of material existence.

Verses from this composition are cited and discussed by Śrīla Bhakti Rakṣak Śrīdhar Dev-Goswāmī Mahārāj and Śrīla Bhakti Sundar Govinda Dev-Goswāmī Mahārāj.

 

Moha-mudgāra-stotram
The Hammer for Delusion

by Śrī Śaṅkar Āchārya


भजगोविन्दं भजगोविन्दं
गोविन्दं भज मूढमते
संप्राप्ते सन्निहिते काले
नहि नहि रक्षति डुकृञ्करणे

bhaja govindaṁ bhaja govindaṁ
govindaṁ bhaja mūḍha-mate
saṁprāpte sannihite kāle
na hi na hi rakṣati ḍukṛñ-karaṇe [1]

Serve Govinda, serve Govinda,
serve Govinda, O fool!
When the time of death arrives,
rules of grammar do not save you.

 

मूढ जहीहि धनागमतृष्णां
कुरु सद्बुद्धिं मनसि वितृष्णाम्
यल्लभसे निजकर्मोपात्तं
वित्तं तेन विनोदय चित्तम्

mūḍha jahīhi dhanāgama-tṛṣṇāṁ
kuru sad-buddhiṁ manasi vitṛṣṇām
yal labhase nija-karmopāttaṁ
vittaṁ tena vinodaya chittam [2]

O fool! Give up the desire to amass wealth.
Be virtuous and free from desire within your mind.
Whatever wealth you receive, acquired through your karma,
satisfy your mind with that.

 

नारीस्तनभरनाभीदेशं
दृष्ट्वा मागामोहावेशम्
एतन्मांसवसादिविकारं
मनसि विचिन्तय वारं वारम्

nārī-stana-bhara-nābhī-deśaṁ
dṛṣṭvā mā gā mohāveśam
etan māṁsa-vasādi-vikāraṁ
manasi vichintaya vāraṁ vāram [3]

Seeing a women’s bosom and waist,
do not sink into delusion.
These are transformations of flesh, fat, and the like.
Within your mind, deliberate on this again and again.

 

नलिनीदलगतजलमतितरलं
तद्वज्जीवितमतिशयचपलम्
विद्धि व्याध्यभिमानग्रस्तं
लोकं शोकहतञ्च समस्तम्

nalinī-dala-gata-jalam ati-taralaṁ
tadvaj jīvitam atiśaya-chapalam
viddhi vyādhy-abhimāna-grastaṁ
lokaṁ śoka-hatañ cha samastam [4]

Water on the leaf of a lotus is extremely unstable.
Similarly, life is extremely uncertain.
Know that the whole world is stricken
with disease, pride, and grief.

 

यावद्वित्तोपार्जनसक्तस्
तावन्निजपरिवारो रक्तः
पश्चाज्जीवति जर्जरदेहे
वार्तां कोऽपि पृच्छति गेहे

yāvad vittopārjana-saktas
tāvan nija-parivāro raktaḥ
paśchāj jīvati jarjara-dehe
vārtā ko pi na pṛchchhati gehe [5]

When you are able to earn wealth,
then your companions are attached to you.
Later, when you live on in a decrepit body,
no one asks about your well being, even at home.

 

यावत्पवनो निवसति देहे
तावत्पृच्छति कुशलं गेहे
गतवति वायौ देहापाये
भार्या बिभ्यति तस्मिन्काये

yāvat pavano nivasati dehe
tāvat pṛchchhati kuśalaṁ gehe
gatavati vāyau dehāpāye
bhāryā bibhyati tasmin kāye [6]

When breath remains in your body,
then your companions ask about your welfare.
But when the breath withdrawals and your body decays,
then even your wife fears your body.

 

बालस्तावत्क्रीडासक्तः
तरुणस्तावत्तरुणीसक्तः
वृद्धस्तावच्चिन्तासक्तः
परे ब्रह्मणि कोऽपि सक्तः

bālas tāvat krīā-saktaḥ
taruṇas tāvat taruṇī-saktaḥ
vṛddhas tāvach chintā-saktaḥ
pare brahmaṇi ko pi na saktaḥ [7]

As a child, one is absorbed in play.
As a youth, one is absorbed in young women.
As an elder, one is absorbed in worry.
No one is absorbed in the Absolute.

 

का ते कान्ता कस्ते पुत्रः
संसारोऽयमतीव विचित्रः
कस्य त्वं कः कुत आयातः
तत्त्वञ्चिन्तय तदिह भ्रातः

kā te kāntā kas te putraḥ
saṁsāro yam atīva vichitraḥ
kasya tvaṁ kaḥ kuta āyātaḥ
tattvañ chintaya tad iha bhrātaḥ [8]

Who is your wife? Who is your son?
This world is extremely perplexing.
Whose are you? Who are you? Where do you come from?
Contemplate these truths now brother.

 

सत्सङ्गत्वे निस्सङ्गत्वं
निस्सङ्गत्वे निर्मोहत्वम्
निर्मोहत्वे निश्चलतत्त्वं
निश्चलतत्त्वे जीवन्मुक्तिः

sat-saṅgatve nissaṅgatvaṁ
nissaṅgatve nirmohatvam
nirmohatve niśchala-tattvaṁ
niśchala-tattve jīvan-muktiḥ [9]

From the association of the virtuous comes detachment.
From detachment comes freedom from delusion.
From freedom from delusion comes immovability.
And from immovability comes liberation in life.

 

वयसि गते कः कामविकारः
शुष्के नीरे कः कासारः
क्षीणे वित्ते कः परिवारः
ज्ञाते तत्त्वे कः संसारः १०

vayasi gate kaḥ kāma-vikāraḥ
ś
uṣke nīre kaḥ kāsāraḥ
kṣīṇe vitte kaḥ parivāraḥ
jñāte tattve kaḥ saṁsāraḥ [10]

When youth has gone, what is the excitement of lust?
When the water has run dry, what is a lake?
When wealth is gone, what is a family?
When the truth is known, what is the world?

 

मा कुरु धनजनयौवनगर्वं
हरति निमेषात्कालः सर्वम्
मायामयमिदमखिलं हित्वा
ब्रह्मपदं त्वं प्रविश विदित्वा ११

mā kuru dhana-jana-yauvana-garvaṁ
harati nimeṣāt kālaḥ sarvam
māyāmayam idam akhilaṁ hitvā
brahma-padaṁ tvaṁ praviśa viditvā [11]

Do not take pride in wealth, companions, or youth.
In a moment, time takes them all away.
They are all illusory. Leave them,
understand the nature of the Absolute, and enter it.


दिनयामिन्यौ सायं प्रातः
शिशिरवसन्तौ पुनरायातः 
कालः क्रीडति गच्छत्यायुः
तदपि  मुञ्चत्याशावायुः  १२    

dina-yāminyau sāyaṁ prātaḥ
śiśira-vasantau punar āyātaḥ
kālaḥ krīḍati gachchhaty āyuḥ
tad api na muñchaty āśā-vāyuḥ [12]

Day and night, dusk and dawn,
winter and spring revolve.
Time plays on, and life passes away,
but the wind of desire never lets go.

 

Note

Presented here are the twelve verses of the Moha-mudgāra-stotram known as the Dvādaśa-mañjarikā-stotram, or the first twelve verses of a composition popularly known as Bhaja Govindam.

 


Sanskrit


भजगोविन्दं भजगोविन्दं
गोविन्दं भज मूढमते 
संप्राप्ते सन्निहिते काले
नहि नहि रक्षति डुकृञ्करणे   


मूढ जहीहि धनागमतृष्णां
कुरु सद्बुद्धिं मनसि वितृष्णाम् 
यल्लभसे निजकर्मोपात्तं
वित्तं तेन विनोदय चित्तम्   


नारीस्तनभरनाभीदेशं
दृष्ट्वा मागामोहावेशम् 
एतन्मांसवसादिविकारं
मनसि विचिन्तय वारं वारम्   


नलिनीदलगतजलमतितरलं
तद्वज्जीवितमतिशयचपलम् 
विद्धि व्याध्यभिमानग्रस्तं
लोकं शोकहतञ्च समस्तम्   


यावद्वित्तोपार्जनसक्तस्
तावन्निजपरिवारो रक्तः 
पश्चाज्जीवति जर्जरदेहे
वार्तां कोऽपि  पृच्छति गेहे   


यावत्पवनो निवसति देहे
तावत्पृच्छति कुशलं गेहे 
गतवति वायौ देहापाये
भार्या बिभ्यति तस्मिन्काये   


बालस्तावत्क्रीडासक्तः
तरुणस्तावत्तरुणीसक्तः 
वृद्धस्तावच्चिन्तासक्तः
परे ब्रह्मणि कोऽपि  सक्तः   


का ते कान्ता कस्ते पुत्रः
संसारोऽयमतीव विचित्रः 
कस्य त्वं कः कुत आयातः
तत्त्वञ्चिन्तय तदिह भ्रातः   


सत्सङ्गत्वे निस्सङ्गत्वं
निस्सङ्गत्वे निर्मोहत्वम् 
निर्मोहत्वे निश्चलतत्त्वं
निश्चलतत्त्वे जीवन्मुक्तिः   


वयसि गते कः कामविकारः
शुष्के नीरे कः कासारः 
क्षीणे वित्ते कः परिवारः
ज्ञाते तत्त्वे कः संसारः  १० 


मा कुरु धनजनयौवनगर्वं
हरति निमेषात्कालः सर्वम् 
मायामयमिदमखिलं हित्वा
ब्रह्मपदं त्वं प्रविश विदित्वा  ११ 


दिनयामिन्यौ सायं प्रातः
शिशिरवसन्तौ पुनरायातः 
कालः क्रीडति गच्छत्यायुः
तदपि  मुञ्चत्याशावायुः  १२ 


Главная | Миссия | Учение | Библиотека | Контактная информация | Вьяса-пуджа
Пожертвования